Loš, zao čovek, onaj kog okolina smatra zlim jer im ne valja. Izumrli izraz koji se koristio u ruralnim krajevima.
U fudbalskom smislu, definisano je diljem Vukajlije – pogoditi u same rašlje.
U kontekstu vožnje, "skinuti paučinu" znači milimetarski uglaviti auto uz neki objekat (ograda, drugi auto, drvo, zid...), a da ne bude fizičkog kontakta. Još ako se to izvede odjednom i brzo, bez "vežbanja poligona" - eto egu radosti!
(zvuk lomljenja lima)
- Alo, majmune, pa saću krvi da ti se napijem! (zavrće rukave dok izlazi iz dvorišta). Jesam ti rekao da ne vežbaš skidanje paučine oko mojih kola?!
- Opušteno, komšo, konzerva od piva! (izlazi iz auta, vadi ispod točka) Izvini, od fante!
Kada kablovski operater u svojoj ponudi kao ekstra paket navede i "sve pinkove kanale". Dok navedena medijiska kuća, koristi maksimalnu propagandu protiv poslovne grupe kojoj operater pripada.
Uz naš oremium paket dobijate i sve Pinkove kanale.....
Ja ne gledam Pink
Pa dobro..... to vam je u paketu.--
Nacionalni dnevnik:
"Tajkunski mediji opet su napali porodicu predsednika".
Izraz za polni organ koji možete naći u policijskom izveštaju, medicinskom nalazu i na sudu. Uglavnom, ako je netko vaš kurac nazvao genitalijama, najebali ste.
Postupajući po hitnom pozivu, policijska patrola je došla u ugostiteljski objekt Gastosi gde je zatekla vidno alkoholiziranog Kamenofila, inače državljana Srbije na radu u inozemstvu. Na molbu naših službenika da prestane svojim genitalijama udarati od šank, jer su sva susedna sela prijavila podrhtavanje tla, vidno alkolizirani Kamenofil se obraća državnim službenicima s:
- Popušite mi bre (pogrdni naziv za muške genitalije) kerovi, jebem krvavim (muške genitalije) mater i vama i onome ko vas je zvao i onome ko vas je poslao. Mogu bre da vas kupim, breeee...
Svedoci, među kojima i tri policijska službenika se posle toga kunu, a mogu i prisegnuti, da je dotični Kamenofil sam sebe cipelario dva sata u kutu kafane koji nije pokriven kamerama, te je bez para i krvavih (mada prilično impozantnih) genitalija odveden na trežnjenje u postaju.
Možda će biti i ako se ipak desi neće odmaći dalje i šire od najavljenog.
Kancelarijski posao što ti pojede džigericu ali jebiga uzeo si kredit.
Još 15 godina ovog kanc-logora...
Rezervirano samo za pravog lizarazua. Prvo peting pa mlataranjem propelerom dok riba ne položi svoje ikre.
- I kako je bilo s Anicom? Ima li medeni pičić?
- Ima, ali nešta mi nije u redu s njenin kavijarom. Toliko sam istraumatiziran da san janjetinu jea s vilicon i nožen. Drugari me gledaju zbunjeno ka da gledaju konceptualnu umjetnost.
Fizički odgovor onih koji nisu elokventni da verbalno uzvrate.
Startovati ribu bez mnogo uvijanja, prići devojci tako iznenadno i objasniti joj koliko je njena vlaga značajan predmet tvoje žudnje. Arhaičan izraz iz 60tih godina koji označava straobalno napadanje ženskog plena tako da ona ne može to odmah da procesuira i usled zaboda i oklevanja u glavi, napadaču može dati prednost u sledećim koracima barenja.
Skotrljati rečenicu preko ustiju koja nedvosmisleno dovodi ili do celovečernjeg rodea kod nje u rentiranom stanu ili do grube pedale o kojoj će se sutra pričati po kancelarijama na poslu.
(kolege na poslu)
1: Matori, Marija je brutalna. Razmišljam već neko vreme da je prepadnem, ne mogu ovu njenu cecaru više da podnesem...
2: Sveže verena, loša priča matori...
1: Pai sad...1: Ej Marija, je l si možda ekpedovala onaj dopis za Osnovni sud?
3: Vlado, nisam još, evo sad ću čim uđem u kanc.
1: Odlično. Nego kaži mi šta radiš večeras? Žestoko me razdražuju tvoje sise. Je l si raspoložena večeras za rodeo koji nećeš moći da zaboraviš do kraja života ili si spremna da ovo postane samo još jedna u okeanu sreda u tvom životu. Je l si zainteresovana da te odvalim od kurca?
3: Vlado, Vlado, uh...
1: Čekam te posle šljake u službenom.
Cd sa skrivenim materijalom - klipovima pornjavi. Ponekad prebirajući po uspomenama naletiš na Princo disk sa code name-om "Razno". Na njemu klipovi "Kovač", "Živ Karađorđe", "Šuntavilo", "Ćuizađemnatelevizor", Džena, Trejsi Lords, Seka, Tera Patrik... Pukne te neka nostalgija, obrišeš prašinu sa CD-a, vratiš ga u papirnu omotnicu i prepustiš ga zaboravu... bar za narednih desetak godina.
-Dal da ga izdrkam?... pacovi 3 kile komad ko zec...imamo svinjedeti... ahahahaaa koji hit, ma ne, ovi su klipovi večni....
Da radi.
Glumim prevarene muževe u pornićima.
Tržište ogromno. Konkurencije nema. Para prelaka i dobra.
Jer poslodavac ide s mišlju da će teško naći čoveka za to.
I da niko to ne uzima iz straha od zajebavanja drugara.
Ili nekog osećaja ličnog integriteta
Nemam nijedno.
A ja samo treba da se uspavam na stolici.
Il’ da odem u kujnu. Il’ na posao. Tj. posao u scenariju. Ne moj posao.
Moj posao je da mi jebu kobajagi ženu.
Sad više nema ni "caught" kategorije. Gde bi morao glumiti konsterniranost. Jer ne-moj penis u mojoj ženi. Samo "oblivious" kategorija. Jebu se preda mnom a ja ni ne primećujem.
Za deset godina kad ostarim, glumim stroge ćalce.
Teži pos'o, al se bolje plaća, moraš i da potrčiš nekad za jebačem.
Dal’ me zezaju kad saznaju poznanici?
Da brt, al’ zato znaš kakvi kanapei na Brazzers setovima.
Nisam ni znao šta je foie gras.
Kombinacija neznanja, nepismenosti, najjadnijeg prevoda koji je ovaj svet ikad video i općenito boli u kurcu za gramatiku, tačnost ili sport kao takav. Bez Kosova.
Ali lova, rođaci, lova koja se vrti na njima je smešno velika. Što od oglasa, što od referala. Zato i niču kao gljive posle kiše, s razinom pismenosti taman tolikom da prevare Guglove merače da ih ne bace u crnu jamu interneta.
S druge strane, prosečni igrač kladionice će pocuclati sve što mu te stranice kažu, jer je to ono što on želi čuti. Samo igrajte, braćo.
Autor: Jovan Srbovski
Jovan je sportski novinar, statističar i zaljubljenik u fudbal, rukomet i košarku. Svoje znanje i iskustvo vredno prenosi našim vernim čitaocima za dž, jer je on tolika ljudina. Njemu je u cilju da vi imate. Jovan je ojadio više kladionica nego Lacio i Peesže dobitnih listića zajedno.
Predebela Bosanka koja kada nalegne preko nekoga izaziva gušenje, kratak dah i teško disanje.
Bona Astma aj malo da te udaram zguza ne mogu više ovako, počinjem da se gušim.
Koliko god profesionalan i sa poznavanjem materije, nekad jednostavno nešto ne ide.
-I konaćno počinje main event...U lijevom kutu vidimo Prohasku - veliki razarać, koji uvjek ide prema napred, brutalan, krvoloćan, sa nezgodnim laktovima, nastupa u crvenim hlaćicama... sprema se da uz Čajkovskog izvede svoje čuvene piruete, uz svoju dražesnu partnerku...
-Hrvoje što ti je? -... Hrvoje... -Isprićavam se Mirko... jebem ti hlaćice uvek se tako zajebem!
Ili u julu i avgustu, kaže se za konzumaciju opojne droge amfetamin u letnjem periodu. Snegonosni oblaci puni spidčine sa nanosima koji najteže pogađaju nosne šupljine tokom juna meseca postali su redovna lajna u skripti Biljane Vraneš. I tako pred svaki izlazak u grad, promrzline sluzokože nosa su nešto sa čim se prosto mora računati usled mećave u leto.
1: Vladice sunce tetkino, nisam te videla još dok si bio ovolicki... Pa kaži svojoj tetki šta radiš, je l si završio školu? I mnogo si mi nešto oslabio, baš si smršao, je l si dobro dete?
2: Tetka, sve je super nema da brineš... Jedino taj sneg u junu, samo kad bi pao pa da dam jedno 5, 6 ispita u junskom roku i da završavam ova prava... Je l bi imala nešto love da mi uletiš tetka, treba mi za prijavu ispita...
Verovatno najkontroverznija od svih namirnica. Nutricionisti je preporučuju kao mineralnu i vitaminsku bombu, a u kolektivnoj narodnoj svesti od starih vremena istrajava ubeđenje da je to slepačko, propaličko jelo: "Džigerice, i ti li si meso?".
Kad se zagine u kafani, pa se sve pare probekrijaju i ne ostane ništa za iole pošten ručak, kafedžije su iznosile gostima prženu džigericu gratis. Da im bude kakva-takva podloga za dalje piće, a i da se ne baci (pošto ionako nisu znali šta će sa njom, jer je niko nije hteo):
"A šta ćemo za večeru? Leba, sira i krompira. (2h)
A šta ćemo za doručak? Jedno jaje, i to mućak. (2h)
A šta ćemo za meze? Džigerice i prezle. (2h)
(pripev) Rogo-rogo-rogozi, sedi pa vozi."
I tako, na jednom kraju imamo preporuke stručnjaka, na drugom narodne statusne norme, a negde na sredini između to dvoje smestila se džigerica. Pa šta pretegne...
- Ali, bako, zašto nećeš da mi ispržiš džigu? Ja to mnogo volim!
- Ćuti, ludo dete, ne viči, čuće svet, pa će kazati da smo slepci, da nemamo para...
Sve je tu.
Tu su zalizane frizure, 3XL matching šulje, rok gitara koja se nigde ne nalazi na matrici sintisajzera i nasnimljene kontre.
Tu je plejbek, etno pozadina i nostalgična pesma pisana za gasterbajtere koje iskreno zabole tukidid da se vraćaju iz Mönchengladbach-a u vukojebinu pod Vitorogom.
Dok se poji, šire se ruke, bacaju koske, lupka se dlanovima o butine, pucka se prstima, "Kućo moja u kakvom si stanju, gaze li mi Turci po imanju".
Jebiga, ne mogu ljudi da džedže mirno, a ne mogu baš ni kolo da raspale na snimanju. Idle stance krajiških muzikanata, se prirodno rađa kao kompromis između ove dve opcije.
Lateralni pomaci, prvo spoljna pa unutrašnja noga, u jednu stranu, pa obe u drugu, i tako na ripit. Da ga je Tesla izmišljao, bolje ga pravio ne bi.
Kopirajtuj ove prorede, ode ti patent.
Misteriozni materijal od kojeg boemi prave šešire.
Voditeljka sa B92.
